Prica o mostovima

Do proleća ’99. godine, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini bilo je 10 mostova na Dunavu.

Tako je bilo do 77 dana dugog rata, koji je trajao od 24. marta do 10. juna, kada su moćne vazdušne snage NATO alijanse, u seriji okrutnih i smrtonosnih vazdušnih udara, potpuno uništile tri mosta u Novom Sadu, glavnom gradu Pokrajine. Situacija je sada promenjena i ljudi, kao i sama reka, ostali su bez najvažnijih i najpotrebnijih objekata za grad koji se prostire na obe obale reke.

Napadnuti su bili i svi preostali mostovi na Dunavu tehnološki usavršenim velikim brojem raketa, kasetnih bombi i krstarećih raketa. To je, bez sumnje, bio pokušaj da se svi ti mostovi poruše, ili bar onesposobe za upotrebu. Pet mostova na ovoj velikoj evropskoj reci pretrpelo je štete direktnih ili indirektnih napada, koji su usledili čak i više puta uzastopno.

Pored toga, bombardovani su i lokalni mostovi: jedan na Kanalu Dunav-Tisa-Dunav (DTD) i drugi na reci Stari Begej kod Žitišta.

Foto: Darko Dozet

Štete i gubici, govoreći u brojkama, suviše su veliki, cena ovog rata je za privredu SR Jugoslavije ogromna. Uz izuzetno veliki napor, obnova će u narednom periodu biti glavni zadatak. Izgradnja porušenog i obnova oštećenog u NATO bombardovanju glavni cilj je unutrašnje politike i to se mora izvesti sopstvenim sredstvima i radom svih nas.

Jugosloveni su se godinama trudili, radili, odricali se i ulagali svoja sredstva za izgdanju strateški najvažnijih objekata, sa ciljem da približe standard svoje zemlje onom u razvijenom svetu. Sada su na novom početku obnove.

Nažalost, nije samo izgradnja jedina briga celog društva. Takođe, neophodno je da se i ljudi, posebno stari ljudi i deca, oporave, jer svako od nas oseća gorčinu pri pomisli na 77 dana bombardovanja, pri pomisli na razaranja i strahote prošlog rata, učinjenih u toku nehumane vojne agresije NATO-a, odnosno zapadnih zemalja koje su u njoj učestvovale.