RAZARANJE ELEKTROPRIVREDNOG SISTEMA

Počelo je pojedinačnim oštećenjima manje važnih elektroprivrednih objekata (kidanje provodnika, rušenje stubova, rušenje malih distributivnih stanica), koja su bili sekundarna posledica dejstava NATO avijacije po drugim metama, da bi prešlo u fazu razaranja sistema za prenos električne energije, vitalnih čvornih trafo-stanica i razvodnih postrojenja na glavim pravcima napajanja.

Odluku o početku napadu na elektroprivredna postrojenja doneta je na samitu NATO pakta, održanom povodom 50-te godišnjice alijanse  24. aprila 1999. godine u Vašingtonu. Ova destrukcija za cilj je imala da izazove humanitarnu katastrofu, jer nema proizvoda koji je više dostupan svakom pojedincu i ujedno nezamenljiv uslov za normalan život, kao što je električna energija.

Napadi tzv. “grafitnim” bombama otpočeli su na području Vojvodine u noći izme|u 2. i 3. maja i ponovili se 13. maja. Struje je nestalo u celoj Vojvodini, u Beogradu, Nišu, bezmalo u celoj zemlji.

“Ti, prvi trenuci u mraku, bili su zaista užasni,” priča Zoran Gušavac iz “Elektrovojvodine”,Strah od neizvesnosti, kada će moći da se vrati napon i stravično breme odgovornosti – treba da distribuiramo nešto čega nema, a od čega zavise životi – bolesnika u bolnicama, beba u porodilištima... Mislio sam na grad bez  vode, bez hleba...”

Narednih dana, radnici su krenuli da čiste elektropostrojenja od  specijalnih materijala, koji su bačeni iz aviona i ratna agonija je ušla u novu fazu. Već sama svest o tome da se na nama isprobava oružje do sada neopisano u ratnoj praksi, ulivalo je jezu od svakog sledećeg napada.

Posledice su posle 2. maja otlonjene za samo četiri dana, a posle 13. maja – za jedan dan. Elektroprivredni sistemi bili su osposobljeni. Zato je NATO obustavio korišćenje ovih bombi sa visokoprovodnim vlaknima i preorijentisao se na razaranja postrojenja konvencionalnim eksplozivnim projektilima.

Glavna meta ovih napada u Vojvodini bila je trafostanica 400/200/110 kV “Novi Sad 3” na Rimskim [ančevima kod Novog Sada, jedna od najznačajnijih u prenosnom sistemu električne energije u Srbiji. U prvom napadu, 23. maja,  razoreni su vitalni delovi sva tri postrojenja. U drugom napadu, 31. maja, jedan transformator je u potpunosti uništen, a tri su veoma oštećena. Elementi transformatora, inače, veoma su skupi i grade se po poruybini i po nekoliko godina. Isporuka električne energije bila je toliko mala da je pretila opasnost od humanitarne katastrofe. Odre|eni su prioritetni potrošači: vodovod i kanalizacija, bolnice, pekare, telefonske centrala, a stanovništvu je struja isporučivana u redukovanom obimu sa promenljivim naponom. Tako|e, situacija je bila neizvesna, jer su se uslovi snabdevanja strujom u Novom Sadu menjali iz sata u sat.

Direktna šteta na elektroprivrednim postrojenjima u Vojvodini procenjena je na 33 miliona DM.

Međutim, indirektna šteta koja je nastala što u tom periodu nije isporučeno redovnim potrošačima 540 miliona kNJh iznosi 550 miliona DM. (Cena 1 kNJh se kreće oko 1 DM.)