EKOCID

U toku trajanja agresije NATO-a na Jugoslaviju, bombardovanje industrijskih postrojenja izazvalo je  indirektne efekte koji predstavljaju kršenje Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima. Slabljenje ozonskog omotača nastaviće se i u narednom periodu. Prema zvaničnim podacima NATO-a, iznad Jugoslavije je tokom 78 dana vazdušnih napada izvršeno 36219 naleta vojnih aviona. Vojni avioni lete upravo na visini na kojoj se nalazi ozonski omotač (10-15 km). Rezultat njihovog dejstva jeste ogromna ozonska rupa iznad ovog dela Balkana i iznad Italije. 

Skoro svokodnevni napadi na hemijska, petrohemijska i farmaceutska postrojenja, na fabrike plastičnih masa, rafinerije nafte, rezervoare goriva i elektroprivredni sistem prouzrokovali su brojne ekološke akcidente. Ova razaranja su za rezultat  imala oslobađanje određenih količina različitih opasnih supstanci sa kancerogenim, mutagenim, toksičnim i drugim opasnim posledicama po ljude, biljni i životinjski svet. 

U slučaju ekogenocida koji je počinio  NATO u Srbiji, očigledno je reč o namernim i proračunatim trovanjima ljudskih naselja. Prema NATO-u, određivanje ciljeva podrazumeva i procenu okoline. Dakle, posledice su morale biti poznate. Kroz bombardovanje Srbije, NATO je vodio rat malog hemijskog i radiološkog intenziteta, zabranjen Ženevskom  konvencijom i Međunarodnim sudom.  Takođe, radi se i o kršenju Deklaracije o čovekovoj okolini i razvoju, donesene u Rio de Ženeiru 1992. godine, kojom se eksplicitno štiti čovekova okolina za vreme ratnih konflikata.

Na osnovu obavljenih ispitivanja i monitoringa, izveštaje o zagađenju životne sredine objavilo je više ekoloških i humanitarnih organizacija:  REC (Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu), UNEP (Radna grupa za Balkan Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu), FOKUS (humanitarna organizacija koju su osnovale Rusija, Švajcarska, Grčka i Austrija) i druge.

Na teritoriji Vojvodine, kao “crne tačke” obeležena su dva grada: Pančevo i Novi Sad.