Bazu naučno-istraživačkog rada u Vojvodini čine Novosadski univerzitet
[www.ns.ac.yu], ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i Matica srpska. Godišnje se u Vojvodini radi oko 200 naučnih projekata, uz angažovanje dve hiljade naučnih i stručnih radnika Univerziteta, članova SANU, oko hiljadu naučnika i istraživača okupljenih oko Matice srpske i drugih stručnjaka iz naučnih instituta, muzeja, arhiva i preduzeća.
Prioritet imaju tehnička, biotehnička i tehnološka istraživanja. Vrhunski naučni rezultati beleže se naročito u poljoprivredi. U ovoj oblasti svetski renome ima
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Značajni reprezenti u oblasti medicine su Institut za kardiovaskularne bolesti
[www.heart.ns.ac.yu] i Institut za plućne bolesti
[www.ipb-ild.ac.yu] u Sremskoj Kamenici, pored Novog Sada.
Vojvodina je i u prošlosti dala značajan doprinos svetskoj nauci. Fizičar, elektrotehničar i pronalazač svetskog značaja
Mihajlo Pupin je Vojvođanin. U naučnim i publicističkih krugovima Evrope i Amerike sve veći značaj pridaje se i naučnom radu vrsne matematičarke, supruge tvorca Teorije relativiteta Alberta Ajnštajna, Novosađanke
Mileve Marić Ajnštajn.
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Mihajlo Pupin
Mileva Marić
 |
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je najznačajnija i najveća jugoslovenska ustanova za poljoprivredna istraživanja. Selekcionari Instituta stvorili su do sada oko 600 sorti i hibrida žitarica, industrijskog, krmnog bilja i povrća. Međunarodno priznanje ima 95 sorti i hibrida. Institut je rukovodio realizacijom 36 međunarodnih projekata. Sastavni deo Banke biljnih gena Jugoslavije čini Institutova kolekcija od nekoliko desetina hiljada genotipova biljnih vrsta. Institut je koordinator i nosilac svetskih programa skupljanja, ispitivanja i čuvanja genetičkih resursa za suncokret, pšenicu i sirak.
natrag na poglavlje o nauci
Mihajlo Pupin (1858 - 1935) fizičar, elektrotehničar i pronalazač, rođen je u selu Idvor u Banatu. Školovao se u Pragu, Njujorku, Kembridžu i Berlinu, gde je i doktorirao. Pune četiri decenije bio je profesor fizike i matematike na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Stvorio je 24 epohalna izuma. Najpoznatiji su "Pupinovi kalemi" za prenos telefonskih razgovora na velike daljine. Pupin je nosilac prestižne Edisonove medalje i dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografsku knjigu "Immigrant to Inventor" ("Od pašnjaka do naučenjaka"). Za života je proglašen za počasnog profesora 20 svetskih univerziteta, bio je prvi predsednik Njujorške akademije nauka rođen izvan Amerike. Njegovi lični prijatelji bili su i predsednik SAD Vudro Vilson i nobelovac Albert Ajnštajn.
Umro je u Njujorku 1935. godine, na isti dan kada je 61 godinu ranije, stigao u taj grad.
natrag na poglavlje o nauci
Mileva Marić Ajnštajn (1875 - 1948) vrsna matematičarka, naučni saradnik i životni saputnik Alberta Ajnštajna, rodila se u Titelu, a duže vreme živela u Novom Sadu. Na studijama politehnike u Cirihu upoznala je Alberta Ajnštajna, sa kojim je, u braku koji je trajao od 1903. do 1919. godine, rodila dva sina. Iako Mileva Marić nije kao koautor potpisana ni na jednom Ajnštajnovom radu, njen naučni doprinos radu slavnog supruga je nesumnjiv. Mileva je bila matematičar svetske klase, a Ajnštajn je njeno znanje i te kako koristio.
|
 |
|
Mileva Marić i Albert Ajnštajn |
|
 |
|
|
|
U svetskim naučnim krugovima sve je više onih koji smatraju da i njeno ime u nauci treba upisati zlatnim slovima. Abraham. F. Jofe u jednom delu svedoči da je na radu o specijalnoj teoriji relativiteta video potpis Ajnštajn-Marić. Uostalom, novčani iznos Nobelove nagrade (1922. godine), Ajnštajn je dao svojoj bivšoj supruzi Milevi Marić.
